14. 3. 2014.

ALTERNATIVNO PČELARENJE - VAREOVA KOŠNICA: NEKA PITANJA I ODGOVORI


Šta bismo trebali da očekujemo od Vareove košnice? Treba priznati jednu stvar, a to je da se poslednjih godina ova košnica našla u mnogim pčelinjacima. Ponovo je ušla u modu. Iako je teško proceniti razmere ovog buma, sasvim je izvesno da se broj onih koji pčelare ovom košnicom u Francuskoj popeo sa nekoliko stotina na više hiljada. I među profesionalnim pčelarima postoji izvestan broj onih koji su se (pre)orijentisali na Vareovu košnicu (i sam autor ovog članka je jedan od njih). I mada je procenat onih koji sa njom pčelare mali u poređenju sa ukupnim brojem pčelara, najviše vareovaca ima među početnicima i među onima koji proširuju svoje pčelinjake. Stoga, postavlja se pitanje da li se radi o ozbiljnoj alternativi ili naprosto o prolaznoj modi? Na ovo pitanje pokušaćemo da odgovorimo u ovom članku...

http://pcelarskizurnal.blogspot.com/2014/03/alternativno-pcelarenje-vareova-kosnica.html


 
ŠTA PČELE MISLE O NJOJ?
Opšta je ocena da pčele veoma dobro prezimljavaju u ovoj košnici, da se naglo razvijaju u proleće sa tendencijom ranog rojenja. Međutim, ovo zahteva određeno objašnjenje. Kada je reč o Dadanovoj košnici, opšteprihvaćeno je mišljenje da je neophodno da pčele zimuju na pet do šest ramova. U Vareovoj važi sledeće pravilo: jedno puno telo pčela je dovoljno. To je ekvivalentno četiri Dadanova rama. Pčelar odavde može odmah da zaključi da bi umesto sa dve zajednice u Dadanovim košnicama u zimu mogao da uđe sa tri zajednice u Vareovim košnicama. Početkom proleća razlika u snazi brzo nestaje, a onaj ko se odluči za Vareovu košnicu u sezonu ulazi sa tri proizvodne zajednice umesto sa dve. „Eko“ pčelari su oduševljeni što im je omogućeno da u zimu uđu sa zajednicama različite snage u dobrim uslovima. Nikada se ne zna da li će najmanja od njihovih zajednica tokom zime, preteći ostale u nastavku sezone. 



MOŽEMO DIREKTNO DA IH HRANIMO MEDOM!
Kada je reč o zalihama, puno telo meda je više nego dovoljno do prolećnog unosa. Poznavaoci košnica nastavljača svesni su, za razliku od košnica sa telima sličnim Dadanovoj košnici gde je prihrana sirupom od suštinske važnosti za kompletiranje zaliha hrane sirupom, da je u slučaju Vareove košnice dovoljno puna medišna tela postaviti na vrh zajednica sa nedovoljno hrane. Svakako, ponekada može da vam ponestane meda, a u tom slučaju možete da dodate četiri do pet kilograma tešku pogaču u telo na vrhu košnice. To će biti dovoljno da zajednica prezimi. Bilo da cedite sav med ili da ga ostavljate pčelama za zimu, i bilo da ste komercijalni ili ekološki pčelar, ova košnica odgovara obema krajnostima. Premda obilno korišćenje šećernog sirupa omogućava ostvarenje ekonomske koristi, na ovakvu praksu često se gleda sa neodobravanjem s obzirom na potencijalni rizik po zdravlje pčelinjih zajednica koji ona povlači za sobom. Osim toga, prihrana sirupom, ukoliko se obavlja kako treba, oduzima puno vremena. Pčelari koji rade sa Vareovom košnicom obično podele zalihe nakon poslednjeg ceđenja meda krajem leta, tako da ne moraju kasnije da se bave prihranom. Dakle, Vareova košnica omogućava vam da izaberete: prihranjivati šećernim sirupom ili medom, komercijalno pčelarenje ili eko-pčelarenje. Slobodni ste da izaberete svoj metod! Kada je reč o meni, ja sam pojednostavio proceduru do ekstrema: 15. jula cedim med iz svih nastavaka, ostavljajući pri tome samo leglo u zajednici. Ovo leglo „pretvaram u med“ do kraja leta i dobijam tela dobro ispunjena medom pre početka zime. Dakle, ne stvaram nikakve dodatne zalihe kroz prihranu šećernim sirupom. 

Zajednice podjednake snage u Dadanovoj i Vareovoj košnici

Pozicija rojevnih matičnjaka u Dadanovoj i Vareovoj košnici

Zimovanje u Vareovoj košnici: na dva tela sa medom (levo) i u jednom telu sa pogačom (desno)



U proleće, košnice se veoma brzo razvijaju! Oblik Vareove košnice – koja podseća na dimnjak – pruža dve velike prednosti zajednici koja se u njoj nalazi. Kao prvo, pčele lakše održavaju temperaturu klubeta. Drugo – i najvažnije – pčele su znatno osetljivije na promene temperature izvan košnice. Mnogo bolje „primećuju“ promene vremenskih prilika u proleće pa je i razvoj zajednica brži nego onih koje se nalaze u košnicama veće zapremine. (Neko će reći da jedino orijentacija ulaza u košnicu ima efekta na život u pčelinjoj zajednici.) Naravno, ni nagli razvoj nije bez posledica. U ovoj maloj košnici pčele veoma brzo ulaze u rojevni nagon. Kada počnu da poklapaju velike površine pod leglom (u jednom i po telu Vareove košnice) to je upozoravajući signal! Tokom prvih toplijih dana krajem aprila, pčele će izgraditi matičnjake između dva plodišna tela, a rojevi nagon počinje nakon nekoliko dana. Rojenje se, naravno, može odvijati umerenim intenzitetom (crna medononosna pčela Apis mellifera mellifera koja nastanjuje planinske regije Francuske formira male zajednice), mada rojevi nagon, može da bude i veoma izražen (u nizijskim regijama). U svakom slučaju, mnogo češće se događa nego u košnicama velike zapremine, kao što je Dadanova. U tom pogledu, dobar broj pčelara tvrdi, i to bez oklevanja, da je Vareova košnica kao Formula 1, dakle, košnica koja zaslužuje veliku pažnju. Pa, da vidimo kako stoje stvari u realnosti? 


RAD SA VAREOVOM KOŠNICOM
Tehnika pčelarenja Dadanovom košnicom
Kada je reč o rojenju, dobra pčelarska praksa sa Dadanovim košnicama podrazumeva da se ono spreči kako bi se zadržao proizvodni potencijal zajednica i dobili maksimalni prinosi meda. Pod ovim se generalno podrazumeva uklanjanje jednog ili dva rama sa poklopljenim leglom u proleće i njihovo smeštanje u veštački formiran roj. Selekcionisane matice uzgajaju se u nukleusima kako bi se krajem sezone zamenile stare matice u proizvodnim zajednicama. Dobro sproveden u praksi, zajedno sa plodnim maticama, ovakav metod čini čuda. Ovaj metod omogućava pčelarenje sa velikim brojem snažnih zajednica koje daju obilne prinose. Mnogi pčelari shvatili su ovo tokom poslednjih pedeset godina i zbog toga su napustili lokalnu vrstu crnih medonosnih pčela i i svoje „pojednostavljene“ metode da bi se preorijentisali na uzgajanje čistih linija pčela i dobijanje velikih prinosa meda. Dobrih godina, najbolji komercijalni pčelari mogu da proizvedu 20-30 tona meda uz pomoć samo dva radnika. Naravno, neophodna je teška mašinerija kako bi se došlo do ovolikih prinosa, kako tokom transportovanja košnica, tako i u vreme ceđenje meda. Eko-pčelari, generalno, ne uklapaju se u ovakav metod. Jedan od raloga jeste što uzgoj čistih linija nepovratno vodi ka urušavanju diverziteta lokalnih ekotipova pčela. Drugo, prigušuje se rojenje, jedan od suštinskih procesa za život pčela. Trebaće nam još nekoliko godina kako bismo konačno uobličili metod pčelarenja sa Vareovim košnicama. Međutim, već sada se naziru njegove jasne konture. Pokušaj da se uklanjanjem ramova spreči rojenje u snažnim Vareovim košnicama predstavlja pravo gubljenje vremena. Međutim, to ne samo da nije mana, već, štaviše, predstavlja prednost za one koji pčelare sa Vareovom košnicom. Pčelariti Vareovom košnicom znači raditi sa rojenjem, umesto raditi na njegovom zaustavljanju, ostavljajući na taj način pčelama da zaokruže svoj biološki ciklus, ne gušiti ga. U praksi, sedam do deset dana pre rojenja delimo košnice - u zavisnosti od njihove snage - na tri, četiri ili pet rojeva. Nije neuobičajeno da se do kraja sezone ovi rojevi razviju u zajednice na tri ili četiri Vareova tela i da se od svake ocedi po jedan ili dva nastavka. Da bi ovaj metod bio uspešan od pomoći će biti ako se u svako telo doda po matičnjak, bez obzira da li je reč o prinudnom, rojevnom, ili matičnjaku dobijenom presađivanjem. Na kraju sezone, zajednice treba pregledati i i spojiti ih ukoliko je to neophodno. Ovaj veoma jednostavan metod posebno je dobar za sakupljanje meda od svih medonosnih biljaka na lokalnom području1). To je bazičan metod koji može biti prilagođen brojnim promenama u zavisnosti od ciljeva proizvodnje. Ovaj metod u velikoj meri može da zadovolji ekopčelare, ali podjednako i pčelare koji teže visokim prinosima, pošto dozvoljava mogućnost korišćenja čistih linija pčela, oduzima manje vremena za uzgoj matica i pruža pravi balans između širenja pčelinjaka i proizvodnje meda.


KAKO SE SVE OVO FINANSIJSKI ISPLATI?
Ovaj metod, onako kako ga u pčelarskoj praksi primenjujemo moje kolege i ja, daje dobre finansijske rezultate. U suštini, mi radimo sa stacionarnim pčelinjacima. Mada su naši prinosi meda manji u poređenju sa pčelarima koji se bave intenzivnim selećim pčelarenjem, lokalne karakteristike meda i mali prinosi daju nam za pravo da tražimo visoku cenu za naš proizvod. Odsustvo teške mehanizacije za seobe i ceđenje meda znači kresanje troškova i sigurne prihode. Prodaja rojeva je veoma važan deo naših prihoda. Kao i u slučaju meda, i kod prodaje rojeva ideja terroir a (videti fusnotu) lokalnih pčela može biti naša komparativna prednost kada je reč o profitu.
 






VAREOVA KOŠNICA – MODERNA ALTERNATIVA?
Videli smo da Vareov sistem pčelarenja može da bude verodostojna alternativa, čak i kada se radi o profesionalnom pristupu. Isto tako, ovaj metod pruža odgovore na mnoge trenutne probleme u pčelarstvu. Poslednjih godina problem sa pesticidima je sve izraženiji. Lavanda, uljana repica i suncokret su neke od poljoprivrednih kultura koje su odvele u smrt čitave populacije pčela, a trebale su, baš suprotno, da ih održe u životu. Vareova košnica je atraktivnije rešenje za lokalno (terroir) pčelarenje nego za njegovu komercijalnu verziju.

Bolesti i gubici
Prihvatanjem Vareove pčelarske prakse koja poseduje „ugrađeni prekidač“ za polaganje jaja omogućava se značajno smanjenje zaraze, posebno kada se radi o varoi (Varroa destructor) kojoj je neophodno leglo kako bi se razmnožavala. Ukoliko tome dodate podatak da se na nekim pčelinjacima poslednjih godina javlja rezistentnost na varou, onda bi ideju o eliminisanju bilo kakvih tretmana u cilju suzbijanja varoe trebalo vrlo ozbiljno uzeti u razmatranje. U ovim našim problematičnim vremenima nije ništa neobično da se zajednice ponašaju nenormalno na vrhuncu sezone ili na umiru u ogromnom procentu tokom zime. Vareov metod pčelarenja sasvim dobro izlazi na kraj sa ovim problemima, ponajviše zahvaljujući intenzivnoj proizvodnji novih zajednica bez „poigravanja“ sa jurnjavom ogromnih prinosa meda. 

 

MATIČNA REŠETKA

Ako želite da sa Vareovom košnicom dobijete veće količine meda, veći pčelari preporučuju da se matica „drži“ samo u prvom telu, odnosno da se postavi matična rešetka između prvog i drugog tela. Na taj način smanjiće se količina prirodnih rojeva, ali će se takođe redukovati i snaga zajednice. Bez ikakvog pregledanja košnica možete dobiti dva puna tela meda (oko 20 kilograma meda). Ovakav metod je veoma podesan za ljude koji žele da pčelare sa velikim brojem košnica a da se pri tome ne bave suzbijanjem nagona za rojenjem

______________________________


PET MITOVA O VAREOVOJ KOŠNICI
1. Ne koriste se satne osnove
Korišćenje satnih osnova je stvar pčelarevih sklonosti i navika. Savršeno je moguće ne koristiti satne osnove. Mnogo je lakše izgraditi mali Vareov sat (bez osnove) nego veliki. Na svaka dva rama, u jedan ugrađujem osnovu, a u drugi samo starter traku od satne osnove. Na ovaj način pospešuje se izgradnja saća za 50 odsto, a istovremeno se osigurava pravilna izgradnja satova.

2. U Vareovoj košnici nema ramova
Može se pčelariti Vareovom košnicom bez ramova. Pošto ne želim da ulazim u polemiku koja je često dogmatska i neproduktivna, želeo bih prosto da istaknem jednu stvar: ukoliko se ne radi sa ramovima manipulativnost ovom košnicom se drastično smanjuje. U suštini, najveći broj pčelara koji rade sa Vareovom košnicom koristi ramove.

3. U Vareovoj košnici nema varoe
Iako je Vareova košnica očarala mnoge pčelare, treba reći da ona nažalost nije magična. Kao i kada se radi o ostalim tipovima košnica, i u ovom slučaju za zajednicu je od presudnog značaja da pčele budu zdrave i matica kvalitetna. Postoji nekoliko teorija koje ni na koji način nisu naučno utemeljene a koje su često predmet pčelarskih diskusija. Ali treba reći da ako bi se sa Vareovom košnicom radilo kao sa Dadanovom u njoj bi bilo više varoe na kraju sezone. Prava „magija“ Vareovog metoda je u tome što se njime favorizuje rojenje i prekida polaganje jaja. Zbog toga imamo pčelinjake koji su na kraju sezone slabije zaraženi varoom. Na ovaj način, pčelama se omogućava da lakše razviju rezistentnost.

4. Zajednice u Vareovoj košnici ne moraju da se prihranjuju
Kao i kod svih rastavljivih košnica (Langstrotova, Klerova, Voironova...) mogu se koristiti ramovi sa medom za direktnu prihranu zajednica. Dakle, moguće je pčelariti bez prihrane šećernim sirupom.

5. Vareoveom metod iziskuje manje vremena
Može se reći da je ovo tačno, ukoliko prihvatite metod koji je radikalno drugačiji, i koji ne predstavlja prosto preslikavanje Dadanovog metoda na Vareovu košnicu.


Žerom Alfons pčelari sa 400 Vareovih košnica u podnožju u podnožju Alpa u Francuskoj. Ima 44 godine i 10 godina pofesionalnog pčelarskog iskustva. Proizvodi rojeve i med, i drži kurseve iz prirodnog i organskog pčelarenja. Poseduje evropski sertifikat za organsko pčelarenje. Osim toga, bavi se selekcijom matica, posebno u pogledu rezistentnosti na varou.

Pčelinjak autora u podnožju Alpa u Francuskoj





Izvornik: Jerome Alphonse, ALTERNATIVE BEEKEEPING, The Warre Hive: Some questions and answers, Beekeepers Quarterly, Number 105, September 2011. Fotografije su preuzete sa internet prezentacije autora www.mielleriealphonse.com



Napomena: Ljubaznošću autora Žerom Alfonsa, „Pčelarski žurnal“ ima ekskluzivno pravo objavljivanja srpskog prevoda članka: "ALTERNATIVNO PČELARENJE, Vareova košnica: neka pitanja i odgovorI"







Kontaktirajte nas

Име

Имејл адреса *

Порука *

NAJČITANIJI TEKSTOVI